Духовна логика зодијака
Воља је опседнута тиме да буде делатна, а емоција тиме да буде трпна. То не значи да емоција не може да буде делатна, али значи да воља не може да буде трпна, јер иначе није воља. У том смислу воља је надградња делатне функције емоције, која је у том погледу често слаба, површна или недоречена. Медјутим, у оној мери у којој је емоција трпна, воља је у сукобу или у обрнутој пропорцији са њом, јер што је неко више трпан, то је мање делатан, као и обрнуто.
Жеља је отвореност емоција, а хтење је усмерење воље. Жеље и емоције су врло често несвесне, док су воља и хтење увек свесни, чак и када су погрешни. Емоција може бити и затворена, када је блокирана, и за то је обично заслужна воља, која надје неки виши, духовни разлог да се супротстави емоцији. Да би напредовала, воља мора да пребродјује препреке, и понекад се баш емоције испрече као највећа препрека. Зато онај ко хоће да има јаку вољу или да буде духован, врло често мора ићи против емоција. Ретко је психо-ментално стање у коме су емоционалност и воља подједнако заступљени. Обично нека од тих димензија мора да претеже. Пошто су људи много већим делом душевна него духовна бића, код већини људи најчешће преовлађује емоционалност, док се воља активира само услед неке спољашње принуде. Такви људи не могу да рачунају на своју вољу као на реално делатни принцип, јер је воља реално делатна тек када се активира по сопственом избору. Изван тога воља може бити делатна, али пошто је то наметнуто, то више отупљује него што изградјује дух. То је поглед са становишта воље.
Најидеалније је у себи изградити склад између емоција и воље, тако да воља буде скоро спонтана, без немоћног упињања, а да емоције буду сврховите и углавном свесне, и то стање ја називам ДУХОВНА СПОНТАНОСТ КАО СВЕПРОЖИМАЈУЋА ОСЕЋАЈНОСТ, о чему сам писао читаво поглавље једне необјављене књиге, али све што је идеално се тешко остварује.
О односу воље и емоционалности, осим филозофије (психологија се тиме не бави јер је појам воље свела на појам мотивације, што није исто) доста говори и астрологија, на свој симболичан начин. Положај емоционалних и фиксних оса у зодијачком кругу је такав да боље од филозофије говори о односу ДУХА, ДУШЕ и МАТЕРИЈЕ, пошто се однос воље и емоције на крају своди на то питање. Оно што прво упада у очи то је да неки исти астролошки принципи, у зависности од тога да ли су окренути према Земљи, или од ње могу бити и емоционални и вољни. Са становишта емоционалности, жеља је прва, а воља ако придодје, долази тек после. Зато је жеља изворнија а самим тим и дубља од воље. То се нарочито односи на жеље које су духовне, као рецимо жеља за учењем и личним развојем. У том случају жељу не треба стимулисати и бодрити јер је она увек ту, док се воља, када мало ослаби, мора путем свести поново ојачати, тако да је жеља ту већи оквир и стабилнији ослонац.
И Венера и Марс, када су окренути према Земљи су емоционални (ноћна Венера – Вага и дневни Марс – Ован), док су вољни ако је Венера окренута према Сунцу – Бик, или ако је Марс окренут према Плутону и Космосу – Шкорпија. То значи да је емоција у суштини више везана за материју за Земљу, него за ДУХ, а да је воља усмерена ка ДУХУ, при чему дух није само наше Сунце него и све остале звезде у Космосу.
Потврда тога је чињеница је да је и Јарац емоционални знак, односно да Сатурн као најматеријалнији принцип, који по супстанцијалном квалитету припада елементу Земље, јесте у суштини емотиван, а да Водолија, односно Уран као најнематеријалнији принцип (самим тим што је у елементу Ваздуха), јесте вољни знак.