Курсеви и школе

Предавач: Томислав Новаковић

Православна теологија – избор тема

СТАРИ И НОВИ ЗАВЕТ

Стари Завет је семе у завету вере а Нови Завет род свете речи са Дрвета живота, Царство Божије унутра у нама. Стари Завет је рудник злата, а Нови Завет царска ризница. Стари Завет је обећање изабраном народу за плодну земљу, царство, а Нови Завет обећање невести души, везаној за Христа, за царство небеско и живот вечни… У Старом Завету се траже да се човек одрекне лажи, зла за благослов земаљског живота. У Новом Завету, човек за благослов вечног живота, није само дужан да не лаже и не чини зло, већ да из све снаге љубави својег срца, душе, ума говори истину и чини добро. Апсолутно да, потврђивање је прва Божија заповест: „Ја сам Господ Бог твој“, а апсолутно не, одрицање је прво друга заповест: „Не прави себи идола нити каква лика, немој им се клањати нити им служити“, а онда и свако друго не осталих заповести, за највише да, давање из Божијег безмерја… Што значи: Само ако си Божији ти си свој и ако си из чисте воље и једне слободне властитости свој, ти си Божији

О ДУХОВНОМ РОЂЕЊУ

Кад се човек роди не оставља га ваздух. Кад се духовно роди, не оставља га дух. Не може срце час куцати, час не куцати, или човек час дисати, час не дисати. И као што телу није потребна памет да позна ваздух тако ни души која духом оживљује, да позна дух. Само је довољно да нема у срцу лаж и зло. Лаж ка Богу је лаж и ка човеку, другим људима, лаж ка сопственом срцу, души, телу. Без ваздуха тело се гуши и умире, а без духа, душа се гуши и замире… Зато се човек „треба наново родити духом одозго“ да буде вечно жив… Ако се семе баци у земљу, настане тајаствена веза живог и неживог и само из семена живог у неживом и земље, воде, ваздуха, светлости, израсте цело живо дрво, умножен плод. А када се у срце прими семе свете речи, настане тајанствена веза смртног и бесмртног, и из семене бесмртног у души смртног човека, рађа се духом, расте други, бесмртни род, узраста за вечност…. Семе је реч Божија, тело је материца, душа је мајка, трудница у труду вере која чека духовно рођење у висини и мери лакта Христова.. Човек је рођен духом за вечност, када је у савршеној љубавидао род који се заувек може јести…

О ТАЈНИ КРСТА

Коме је крст логичан, њему је све логично. Коме крст није логичан њему ништа (на крају) није логично. Безгрешно зачеће – сведочи безгрешни распеће. Куд ћеш јачег доказа за зачеће одозго, од крста! Чисто срце у крсту види престо вечне љубави, у трновом венцу круну истине… Као што су у затвореној потпуно правилној кривој линији све тачке подједнако удаљене од центра, тако је у средишту крста Исус Христос из сваке своје речи, дела савршеном истином, љубављу подједнако удаљен од сваког срца људског. То је за човека и свет преокрет од лажи ка истини, од зла ка добру, од грешног ка безгрешном, точак од времена ка вечности…. Љубав ка Богу је усправна страна крста, а љубав ка ближњем хоризонтална. Обе заједно духовна оријентација за свако време, место…

О ТАЈНИ ПРИЧЕСТИ

Свето једно, једосмо, јесмо и упијасмо истину, писмо, писмо јаче од распадања, смрти за богатство од Бога, и богатство Бога. Мирисом истине и укусом љубави род свете речи род са Дрвета живота, завет заувек за царство небеско и живот вечни. Ход, исход истином унапред из вечности за сва места, времена, скупоцено сабирање, брање од сваког народа, узрастање у небеском телу за духовно рођење целог рода људског… То што се Адам ствара од праха земаљског и тек оживљава духом Божијим, а не директно по речи Божијој, значи, да се људи из сваког места, времена састављају у духу Божијем за вечни живот, као што су сада кроз сва места, времена одвајају од Бога и једни од других. То је у крсту окршај са свим грехом, злом, свето једење, пијење за из зла, лажи излазак, у небеском Адаму, искупљење, очишћење и васкрсење…

О ДУХОВНОЈ БОРБИ (СА ЗЛИМ МИСЛИМА)

Прича о змији у едемском врту која искушава првог човека и жену може се схватити као да су скривене зле мисли изазивачи сваког зла. Животиња има реп а змија је сам реп и отровни зуб. Опаснији је у срцу лукави језик лажи, зла него отровни зуб мржње. Отровни зуб мржње убија тело, а лукава, зла мисао, реч трује људе и народе и завађа сва поколења. Из добре мисли човек се супротставља злој мисли, из добре речи злој речи, из добре одлуке лошој одлуци, из доброг дела лошем делу… Христос говори о царству небеском, коме је најближе дете које се игра у свом срцу. Игра се суштински, више него сваки човек (поштује правила игре из вечног живота, не узноси се, опрашта), а оно што човек зове “игром“ често је далеко од те радости. Само просто опраштање срца шири душу за духовно пространство царске, небеске радости, игре.

О ЦАРСТВУ БОЖИЈЕМ УНУТРА У НАМА

Човек хоће у царство небеско… Али, да ли воли Бога свим срцем, свом душом, свим умом, свом снагом и ближњега као самога себе? Царска трпеза се не спрема за двоје, троје, него да једе и пије њих колико хоћеш, и остане колико хоћеш… Има ли у себи безмерје љубави, вере, милости, стрпљења, мудрости… да као цар вечни прима и даје духовно безмерје од Бога и богатство Бога у највишој лепоти, истини, добру …

О ДУХУ УТЕШИТЕЉУ

Печат дар Духа Светог који се добија на крштењу се мора чувати и умножавати, јачати кроз добра дела вере, љубави, мудрости. За тај најблагословљенији дар се тражи потпуна чистота (тела, душе, ума). Сила истине са висине наоружава човека огњеним духом да осваја царство небеско. Човек најпре треба да пази да то безмерје Духа истине не отуђи од себе, или растужи. За хулу на Духа Светог нема опроштаја ни на овом ни на оном свету. Са благодати Духа Светог на човеку се испуњавају речи: „Царство је Божије унутра у вама.“ Каже се: ко има љубави “к њему ћемо доћи и у њему ћемо се станити“. Чисто срце је престо љубави за круну Духа истине што освећује читав свет…