Астролоска алхемија
25. 07.99. Јупитерска Астрологија се базира на идеји да чак и најортодоксније религије признају да је човек слободно биће, или да је Бог једино човеку подарио слободу, зато што је хтео да га створи по узору на себе.
Бити слободан значи моћи деловати у складу са својом вољом и својом свешћу независно од било којих спољашњих утицаја, било да они долазе са Земље или са Неба.
Медјутим, бити мудар значи деловати у складу са утицајима који долазе са Неба, а не против њих, и то користећи се техникама СПАЈАЊА и РАЗДВАЈАЊА, ПОЈАЧАВАЊА и ОСЛАБЉИВАЊА, ОСВЕШЋИВАЊА (то је чак на првом месту), ТРАНСФОРМИСАЊА и ПРИЛАГОДЈАВАЊА, и то све на основу јасне свести о томе шта је у ком ПРИНЦИПУ или АСПЕКТУ ПОЗИТИВНО, а шта НЕГАТИВНО, што је главна одлика ЈУПИТЕРА, и зато се таква мудрост о деловању базираном на знању Астрологије зове Јупитерска Астрологија.
Јупитерска Астрологија се бави следећим питањима:
1. Одакле прети опасност у наталном хороскопу – за шта и од чега?
2. Када по методама предикције – дирекције, солари, транзити то може бити актуелно?
3. Којих транзита неко треба нарочито да се чува?
4. Јупитерска анализа наталних афликција уз могуће позитивне излазе и решења?
5. Јупитерска анализа аспеката из Солара, дирекција и транзита уз могућа решења и позитивне предлоге шта да уради да би превазишао афликције (или их бар ублажио, пошто је некад и то довољно)?
6. Указивање на идеју развоја, процес индивидуације, враћање Сунцу, на фазе развоја и на препреке на путу?
7. Указивање на доминантни принцип, да буде оно што јесте?
8. На које принципе и на које аспекте може да се ослони из Наталног или из метода предикције?
9. Који принцип треба да појача, а који да ослаби у себи у неком периоду?
10. Шта треба нарочито да освести, да дубински разуме и прихвати?
11. На који начин спојити два принципа који су у афликцији, а да се из оба извуче максимум позитивности и да се задовољи тип релације? То важи и за више Планета које су у заједничкој игри. Принцип свесног и вољног спајања или раздвајања изабраних карактеристика Планета, и комбинације тога као технике трансформације. Тек толико да би и Јупитерска Астрологија била делом Уранска, због те трансформације.
Јупитерска астрологија говори о томе да Астролог не треба да буде тумач и предсказивач, него УЧИТЕЉ, саветодавац, и терапеут, нека врста усмеравајуће подршке, човек који зна и нуди решења.
Астрологија не сме да презире реч утицај, јер су разне енергије (да не тврдим баш да су све, као по холизму) често у медјусобној интеракцији, тако да су у оној мери у којој је нека трпна, она друга делатна, односно утиче на њу.
На оси Меркур – Јупитер, која је изузетно важна за Јупитерску Астрологију, обично је Јупитер, учитељ, тај који делује и утиче на Меркура, на нечији разум, свест, начин опажања света, али пошто је и ту реч о интеракцији, када Меркур постави неко добро мудро питање Јупитеру, онда Јупитер може да освести нешто што научи од Меркура, што значи да и Меркур може да делује и да утиче на Јупитера.
Да би Астролог могао да буде Јупитер, учитељ који нуди решења, он мора да зна како уопште делује Астрологија, односно на који начин Планете са Неба утичу на нечији живот, и какви још утицаји у човеку и око човека постоје изван утицаја Планета. Знати како Планете утичу значи знати шта је у човеку оно трпно што најлакше може да трпи утицај. То су најпре Месец, Меркур и Венера, а тек преко њих и сви остали принципи, пошто тек преко та три принципа свака друга Планета са Неба може да утиче на било који планетарни принцип у нама, ако су те две Планете у аспекту, било у Наталном или у методама предикције. То деловање Планета са Неба није аутоматско иако је оно једним делом програмирано. Али та полупрограмираност има унутрашњу комбинаторику и могућност избора. То је оно што је Дон Хуан звао НАМЕРА ДУХА, при чему је задатак да се та намера препозна и да се ускладјује са њом по својој ВОЉИ. Зато Јупитерска Астрологија мора да има езотерично знање о разлици измедју Спољашње и Унутрашње Астрологије, измедју онога што може да се дешава на површини Зодијачког круга, и онога што може да се дешава у његовој дубини, која је за многе превише чулне Астрологе невидљива, јер задире у надчулне сфере о законима људске Индивидуације, односно индивидуалне Духовне еволуције.
Пошто Јупитер мора да се ослони на нека надчулна знања, он мора да позове у помоћ Нептуна и Плутона, као што је то учињено и у МИТУ о свргавању Кроноса, Сатурна.
СЛОБОДА, ПРОСВЕТЉЕЊЕ је Сунце. Нептун као врховна, синтетичка ПУНИНА, и Плутон као близак контакт са ПРАЗНИНОМ су два различита пута ка Сунцу, ка СЛОБОДИ, ПРОСВЕТЉЕЊУ. Месец је само осећај слободе, назирање праве слободе, привремено купање у предворју слободе, али не и стварно урањање у њене дубине. Да би Месец то могао мора да се закачи за Нептун, да дозволи да га Нептун увуче у своје океанске дубине, и да тек онда заиста схвати да може бити потпуно слободан. Иако Месец не преза да провири и у Плутонове одаје, јер га нешто чудно ту неодољиво привлачи, он није спреман да се ту дуже задржава, не само зато што може да га непријатно најежи та тајанствена атмосфера, него најпре зато што ту напросто ништа не види и не разазнаје. Месец после каже да је тамо видео само мрак, ни не знајући да је то била ПРАЗНИНА, и да су у ПРАЗНИНИ тама и СВЕТЛОСТ, два врло блиска стања и да их дели само један мали преокрет СВЕСТИ у МЕДИТАЦИЈИ.
Пошто је Јупитер Планета са највећом гравитацијом у Сунчевом систему, и пошто се она као број 6 налази некако на средини измедју бројева 2, 3, 4 и 5 са једне стране, и бројева 7, 8, 9 и 10, са друге стране, улога Јупитера кроз квантитет је предводничка, а кроз број је синтетичка и посредничка у путовању ка Сунцу, ка Слободи и Просветљењу. Не може човек одједном да се пребаци на ниво Нептуна или Плутона, да ту стално остане и да тако доживи Просветљење. Да би се то могло мора претходно да се изузетно ојача Јупитер и да се тако оспособи за ПРЕДВОДНИЧКУ и ПОБЕДНИЧКУ улогу, да осмисли стратегију, да уочи непријатеље и да повеже сараднике, да развије МУДРОСТ, и то у почетку кроз Меркура и Сатурна, кроз разговоре и размишљања (Меркур), или кроз наметнута правила понашања и кроз строгу дисциплину (Сатурн), да би се временом кроз једно и друго ослободио и развио Јупитер, као разумевање правог и дубљег смисла тих разговора и тих правила понашања која се услед тог схватања унутрашње вредности више не доживљавају као терет, као Сатурн, него као нешто узвишено и као свето, као нешто што је блиско Сунцу. Јер ако се нечији Јупитер потпуно саживи са, у почетку наметнутим правилом да треба помоћи свима којима је потребна помоћ, онда се његов Јупитер одваја од Сатурна и повезује са Сунцем, јер је са спољашне дисциплине Сатурна прешао на унутрашњи доживљај Сунца, спонатане преданости људима.