Док Хуан

24. V ’91. – У Дон Хуановом и Кастанедином учењу о свести постоји изразити дуализам. Свест је подељена на десну и леву страну, или на обичну и вишу свест. Између њих постоји толика провалија да је у стању обичне свести она виша потпуно недоступна, тако да Дон Хуан стално мора да удара Кастанеду негде по леђима да би га пребацио у више стање свести, а када се из стања више свести врати у стање обичне свести онда никако не може да се сети шта се с његовом свешћу дешавало у том вишем стању. Сигурно је да је за виша стања свести потребно потпуно превазићи или истиснути обично стање свести, али Индијски мудраци и мистици нису били луди што су свест доживљавали јединственије и што су другачијим методама тежили да обичну свест трајно преобразе у више стање свести, а не да их неко стално удара по леђима да би из обичног стања ускочили и то више стање, које ће се убрзо поново изгубити.

Дон Хуан и Кастанеда су имали способност да виде невидљиве силе и енергије, али њихово доживљавање, иако не посредством чула вида, ипак јесте само визуелно. Зато они могу само да опишу изглед тих сила и енергија, али не могу да изразе и њихов квалитет. Они само виде спољашња и унутрашња Орлова зрачења, али не могу да доживе различите квалитете Орлових зрачења у сопственом светлећем јајету, које не може да се види, већ чија енергија треба да се доживи својом интуитивном самосвешћу.