Духовни смисао сунца и планета
12. 09. ’98. – Сунце и Уран нису две стране једног истог, јер је Сунце неупоредиво веће и моћније, него Сунце мора понекад да предје у своју супротност да би постигло оно што не може само по себи. Не може се рећи за Сунце да оно не чини ништа, да није делатно, када је оно ЧИСТА ДЕЛАТНОСТ, без и мало трпности.
Однос Меркура и Урана према Сунцу показују да Сунце и садржи и не садржи СВЕСТ. Не садржи је непосредно у свом ЈЕЗГРУ, јер може и НЕСВЕСНО да ствара, али пошто је Меркур у непосредној близини Сунца то значи да се СВЕСТ Сунца налази у његовој најближој АУРИ, а пошто је Уран као супротност Сунца КОЛЕКТИВНА СВЕСТ, и пошто да би Сунце и Уран били дијалектички пар морају имати заједнички именитељ, тај заједнички именитељ би могла бити баш СВЕСТ, и онда би Сунце као ДУХ могло бити КОСМИЧКА СВЕСТ. Тешко је замислити или појмити ДУХ који нема МИСАОНУ СВЕСТ.
Све планете су део Сунца и зато су оне једна од манифестација Сунца, или Сунце у сасвим одредјеном испољавајућем облику.
То да је Уран, као КОЛЕКТИВНА СВЕСТ виша октава Меркура, иако је у суштини ВОЉНА планета, показује да су СВЕСТ и ВОЉА нераздвојно повезани. А то да је Нептун као КОЛЕКТИВНО НЕСВЕСНО и као виша октава Венере у зодијачком кругу представљен као интелектуална планета, везана за осу Меркур – Јупитер, показује да су СВЕСНО и НЕСВЕСНО, обична чулност, еротска чулност и мистична надчулност тесно повезани, или да мисаона свест Меркур, и лепота, хармонија Венере на нивоу Нептуна могу бити обједињене у један трансцедентни, божански облик БЛАЖЕНСТВА у свим бојама, када та унутрашња испуњеност и преплављеност садржи и надчулну чулност, као надчулно ВИДЈЕЊЕ лепоте, хармоније и СМИСЛА читавог Постојања, али пошто се види СМИСАО, ту мора бити укључена и МИСАОНОСТ на једном дубљем, неаналитичком, ИНТУИТИВНОМ НИВОУ.
То да је Уран, као КОЛЕКТИВНА СВЕСТ виша октава Меркура, иако је у суштини ВОЉНА планета, показује да су СВЕСТ и ВОЉА нераздвојно повезани. А то да је Нептун као КОЛЕКТИВНО НЕСВЕСНО и као виша октава Венере у зодијачком кругу представљен као интелектуална планета, везана за осу Меркур – Јупитер, показује да су СВЕСНО и НЕСВЕСНО, обична чулност, еротска чулност и мистична надчулност тесно повезани, или да мисаона свест Меркур, и лепота, хармонија Венере на нивоу Нептуна могу бити обједињене у један трансцедентни, божански облик БЛАЖЕНСТВА у свим бојама, када та унутрашња испуњеност и преплављеност садржи и надчулну чулност, као надчулно ВИДЈЕЊЕ лепоте, хармоније и СМИСЛА читавог Постојања, али пошто се види СМИСАО, ту мора бити укључена и МИСАОНОСТ на једном дубљем, неаналитичком, ИНТУИТИВНОМ НИВОУ.