Енергије планета

16. 11. ’00. – Сунце има толико пуно Енергије да не може њоме Свесно да манипулише. Зато постоји Плутон, као трећа супротност Сунцу. Сунце има три супротности. Прва је Месец, као емоција у односу на Духовност Сунца, друга је Уран као Негација у односу на Сунчеву Афирмацију, и трећа је Плутон као Тама у односу на Светлост Сунца и као Трансцедентна Енергија, неке Невидљиве Силе у односу на Видљиве, Познате Енергије и Силе Сунца. И Сатурн манипулише, али не Невидљивим Енергијама, него емоцијама и материјом. Плутон је женска варијанта мушке Планете, као ЈИНОВИТИ ЈАНГ, или као Прилагодљива, Препуштајућа Делатна Сила. Енергија није само женски принцип, као што мисли Индијски Дух. Кинески Дух је ту мудрији – тамо се Енергија, ЧИ, дели на ЈИН и ЈАНГ, женску и мушку. Индијски концепт Шакти, енергије, као Шивине жене, који представља сам Дух, је сличан концепту Сунце – Дух, Воља, Плутон – Енергија, Невидљиве Силе. Шакти, самим тим што је Енергија, мора имати и деструктиван принцип у себи тако да не може бити Чиста Позитивност, Дух. Додуше и Шива има моћ да разара створене Светове, али он  то ради јако ретко, после много миленијума, док у Енергији тај принцип разарања постоји увек, као њен конститутивани елемент. По том Демонском елементу ШактИ је слична Плутону.

Ако се питамо зашто Сунце држи у свом ПОЉУ Планете које могу бити тако Негативне, као што су Сатурн, Уран и Плутон, онда видимо да је то не само зато што Бог може да држи Демоне у својој близини а да на тај начин Он може да брине о њима, да им даје одређену количину Светлости и да их постепено ТРАНСФОРМИШЕ, да их преобраћа у Позитивност. Али Сунце је мудро, као да још увек има Јупитера ког је изнедрило из себе. Сунце држи Сатрурна, Урана и Плутона у свом ПОЉУ, али ипак на довољно великој удаљености. У Природи је то очигледно оптимална дистанца, али људски Дух те Планетарне Ителигенције у себи и са људима око себе може да штелује по својој вољи. Човек јаког Сунца који жели да Просветли неког до се одаје Негативним енергијама Сатурна, Урана или Плутона не мора да држи на тој дистанци. То јесте оптимална дистанца да Сунце остане чисто Сунце, али ако човек јаког Сунца, те Планетарне Интелигенције другог човека пусти и мало ближе од те природне дистанце, тиме ће у тим Планетама само повећати степен Светлости и смањити ниво Таме. Али, нормално, то не значи да Сунце може да дозволи да се те Негативне Енергије превише приближе и да га постепено запоседају, да гасе Сјај Сунца у том човеку и да га одвуку у свој мрак.

Дијалектика Бога се састоји у флексибилном односу Светлости и Таме у сваком Планетарном Принципу. Бог није Светлост, али Светлост јесте Божанска. Бог је изнад и изван Светлости, каже Хришћанство, Бог је створио Светлост, а ако је то тачно, онда је Светлост створила своју Сенку, Таму. Није се Нечастиви отргао до Бога, него сама Светлост спуштена на ниво Просторности и Материјалности нужно прави неке Сенке иза видљивих објеката лоцираних у простору. Тај однос Светлости и Таме, Позитивног и Негативног је флексибилан и он се мења по Планетарним Интелигенцијама. Негде генерално има више Светла а негде више Таме, што зависи не само од просторне удаљености од Сунца него и од квалитативне или функционалне сродности са Сунцем. Тако је рецимо Нептун просторно удаљенији (од Сунца) и од Сатурна и од Урана, али је генерално много Позитивнији од њих јер се преко њега остварује директнији, отворенији контакт са Сунцем. Тај контакт може да се оствари и преко Сатурна и преко Урана, преко Сатурна кроз одрицање, кроз Негативну Вољу, а преко Урана кроз креацију, кроз критику, негацијске, деструктивне Идеје које крче пут ка нечем Новом или преко Енергије Уранске непријатне Трансформације која отвара Врата Трансцедентних, Божанских Енергија. Али то је све тежак, мучан и опасан пут ка Сунцу, па је зато пун Негативних Енергија као изазова и препрека на путу. За разлику од тога Нептун је мирна лука, Свети Дух који се благо спушта на некога и уколико је овај отворен и спреман за то, онда Он купа и опија посвећеника неком Енергијом Блаженства, Чистоте и Светости, и овоме одмах постаје јасно да је дошао у директан контакт са Божанским Енергијама. То се и на Небу физички види. Нептун, иако толико далеко од Сунца, има у себи и око себе неки мистериозан флуоросцентни Сјај.

Планете на Небу имају такву енергију какву имају и њихова објективна вредност се мења у зависности од положаја на Небу, од места у односу на Земљу према далеким Звездама и од аспеката са другим Планетама. Али Човек може Свесно да штелује тај однос у себи, па да оно што објективно по аспектима асоцира  на нешто Негативно трансформише у Позитивно, или бар у што Позитивније. Тзв. Негативне Планете не би имале и своју Позитивну страну када Сунце не би имало своју Негативну Страну. Сваки човек је у предности у односу на појединачне Планетерне Интелигенције на Небу по томе што сваки Човек има СЛОБОДНУ ВОЉУ, док ниједна Небеска Планетарна Интелигенција, осим Сунца то нема само по себи, већ је добија од Сунца. У човеку је та веза са Слободном Вољом много непосреднија него на Небу, нарочито ако неко има јако Сунце, са пуно аспеката. С друге стране ако неко има слабо Сунце, њему недостаје осећај личне Слободе, па тај недостатак компензује Урански, тако што ће да се буни против свега и да тако ствара привид Слободе.