Филозофија енергетског развоја
Dodatni tekst vezano za ovo
ЕНЕЕРГОСОФИЈА
Да би енергијски процеси могли да се опојме потребно је да се споје енергијска концентрација и мисаона интуиција (осећајна интуиција је предосећај). Само се помоћу интуиције за суптилност енергијских процеса могу наћи најадекватнији појмови.
Радити са енергијама не значи само увежбавати и усавршавати своју енергију него и упознавати свет са аспекта енергије.
ПРЕДГОВОР
Indijska, Kineska, Grčka i Nemačka filozofija su dostigle visoke nivoe jedinstva suprotnosti. Savremena nauka o Univerzumu se razvijala u duhovnoj klimi u kojoj je svest o jedinstvu suprotnosti kao najdubljoj istini o svetu bila školska lekcija. U takvom okruženju kvantna, atomska i subatomska fizika nisu mogle da slede dotadašnji jednostrani put nauke. Ali u tom dijalektičkom razvoju nauke se izgubila filozofija, jer ona više nije imala snage da objedinjuje još temeljnije suprotnosti od onih koje su u gore pomenutim filozofijama uspešno objedinjene. U te temeljne protivrečnosti je nauka samostalno zakoračila, ali iz njih ne može pobedonosno da izađe bez pomoći filozofije.
На питање да ли филозофија на данашњем нивоу развоја науке уопште треба да се бави питањем устројства Универзума одговор је и не и да. Не, зато што филозофија чим изађе из Свести, чак и када се држи мисли, постаје блиска сфери фантазирања. А да, зато што Свест јесте и енергија, тако да је она неодвојива од свеопште енергије Универзума, што значи да филозофија чак и ако се држи само Свести, али не само као менталне, него и као енергијске димензије, мора ући у суштину Универзума као енергије, пошто од те суштине зависи природа и моћ Свести као енергије.
ЕНЕРГИЈСКА МОЋ
Потреба за моћи је пут до љубави према моћи.
Љубав према моћи је пут до обожавања моћи.
Али када се има моћ онда моћ може и да се презире.
11. I ’87. – Позитивна безосећајност, створена Менталном Празнином, није власт над материјом, него независност од ње. Власт над материјом се постиже Ментално-Енергијском Пунином или Енергијском Свешћу.
5. II ’87. – На своје ученике је могуће подстицајно деловати и телепатски. Ако се са учеником има емоционална или духовна блискост онда је могуће са даљине утицати не само на учениково расположење, него и на његово опредељење, његову приврженост Духу, његову постојаност и орност за стваралаштво. Ако се са учеником нема близак емоционални или Духовни контакт, онда су телепатски таласи јалови, јер учениково несвесно неће моћи да их прими. Када та блискост постоји, онда се учитељеве менталне подршке директно лепе за учениково несвесно, тако да те менталне подршке постају делатне иако ученик није свестан да то не долази из њега него са стране. Међутим, учитељ ни не упућује менталне подршке пре него што је сигуран да је ученик отворен за тако нешто, да му то треба и да се налази близу тога да и сам у себи пронађе снагу, али му је ипак потребно да га нека сила мало покрене или да учврсти оно што се у њему несигурно креће ка напретку. Зато се учитељ за телепатску подршку најчешће опредељује после живог разговора са учеником, из кога (разговора) се може закључити да бодрење или провоцирање које је учитељ применио у разговору није довољно и да га треба подупрти или употпунити телепатском подршком.
6. II ’87. – Телепатија може бити осећајна и ментална. У првом случају се нечије интензивно размишљање о себи осећа на Аури тела, а у другом случају се нечије емитовање региструје на Аури у пределу главе или помоћу одређених енергијских промена у унутрашњости главе. Да би се ухватило нечије интензивно размишљање о себи није потребна никаква концентрација, односно ментално напрезање. Потребно је баш обрнуто – да Свест буде слободна и отворена.
18. II ’87. – Духовну (менталну – надсвест) моћ сам престао да негујем зато што сам се преорјентисао на Енергијске моћи. Поставио сам главне орјентире, сада ми предстоји да се усмеравам према њима. Ти орјентири су sanchin, Енеријска Празнина, Енергијска Свест, Ментална Афирмација, мрак, Осећај Космичности, задржавање даха – двоструки стомак, осећај левитације и осећај телепатске Ментално–Енергијске спојености са Ментално–Енергијском структуром удаљених људи.
Захваљујући навикавању на те орјентире сада на саму помисао могу да се нађем у сфери чисте енергије, у сфери у чијем оквиру једино може озбиљно да се ради на достизању Енергијских Моћи. Бити у сфери Чисте Енергије значи и осећати процесе у телу као енергијске процесе и осећати све око себе као Океан Енергије, као огромно енергијско пространство.
3. XI ’85. – Концентрисавши се на чело једног дечка који је седео на раздаљини од око три метра од мене први пут сам осетио да у самом погледу имам неку силу. Осећао сам као да ми поглед струји и да када дође до његовог чела, у себи садржи Свест о својој моћи да ако треба настави даље, кроз чело. То није било замишљање, то је реални доживљај.
13. XI ’85. – Вежбајући пренос енергије на даљину данас сам први пут јасно осетио како моје тело зрачи и одашиље енергију у простор испред мене и како ми кроз главу, из очију, буквално струји енергија. До данас сам то могао само да замишљам. Ових дана сам редовно вежбао и био добро концентрисан тако да овај квалитативни поскок није дошао изненада.
• Одређени простор испред вас можете помоћу концентрације да испуните енергијом тако да та енергска испуњеност простора на некога може да делује као материјална сила.
• И на даљини од 3-4 метра је могуће концентрацијом деловати на нечију Ауру тако да овај осети као да је привучен неком невидљивом силом.
бе као океан енергије, као огромно енергијско пространство.
ЕНЕРГИЈСКА СТАЊА АУРЕ
Ако је суштина интуиције неко необично унутрашње видјење, онда интуиција може бити и енергијска. То се догађа у стању дубоке медитације када се енергијски центри и енергијски токови кроз тело више не замишљају нити осећају, него се виде. У том стању се и одређени делови тела другачије виде. Рецимо глава се не види као обла материја, већ као безоблични енергетски набој који има тенденцију избијања на предњој страни. Када се то не осећа него се баш види, онда могу да се виде и фине енергијске везе, рецимо између висхуда чакре која се налази у кичменој мождини вратних пршљена и ждрела, о чијем здрављу се та чакра стара. Продубљеност тих стања је метод индијског откривања чакри, надиа и мањих енергијских токова, или кинеског откривања меридијана и акупунктурних тачака.
Скоро свака врста енергије људског бића има свој одређујући, суштински квалитет, по коме се лако препознаје у поређењу са другим врстама енергије које поседује човек. Суштинско квалитативно одређење сексуалне енергије је топлота. Телесна и ментална енергија имају више различитих квалитета, о којима сам раније писао, тако да је те енергије најтеже свести на једно суштинско квалитативно одређење. Суштинско одређење етеричне енергије је згуснута пунина прожета магнетизмом. Главно одређење емоционалне енергије је жиличаста топла пунина прожета таласним кретањем. Суштинско квалитативно одређење спиритуалне енергије је вртложни занос. Ментална енергија има и струјну продорност и кристаласту, али мекану магловитост и ласерску прозирност, тако да је то тешко свести на једно одређење. Телесна енергија је најразноврснија. Она може бити и струја, и талас, и треперење, и вибрација, и Тежинска Сила, и Очеличујућа Сила и Течна Ватра и Енергија Лакоће и још по нешто што је такође тешко свести на једно суштинско одр
УВОД
Развој Чиа има судбину кретања кроз елементе. Почетни Чи је ваздушни, као мало гушћи ваздух, на другом нивоу је водени, као флуидна, водена густина која тече, на трећем нивоу је ватрени, прво као течна ватра, а онда као унутрашње жарење, и на четвртом нивоу је земљани, као материјална сила која се прво развија у оквиру тела, као тежинска сила и као очеличујућа сила, а онда се осамостаљује од тела и постаје материјална сила другог која кроз Динамички Чи материјалне природе постоји изван тела, на Аури којом се може манипулисати дисањем, или чак само мислима, без неке јаке концентрације. Понекад се има осећај као да та материјална сила не припада нама већ као да је или удвострученост нас самих или као да је неки енергијски калуп изван нас или као да је нека спољашња сила која је увучена у наше поље и над којом се има моћ управљања. Нормално, то је само осећај. Реалност је та да је то наша сила, коју ми производимо и која има тенденцију да се оспољи и отуђи од нас, зато што не само да се простире изван тела, него јој је и седиште у неком лебдећем положају око тела, при чему се јасно осећа да је та сила материјална и да није обична Аура, која се више осећа као ваздушаста или водено-флуидна енергија. Та сила се најбоље развија кроз Санзхан ждрала или кроз Чи кунг вежбе са задржавањем ваздуха, иако се по традицији то не практикује, али ја то радим јер осећам да имам право да најмоћнији принцип из Санзхана пренесем и на вежбање Чи кунга.
ПРЕДГОВОР
Када сам био на врхунцу Менталне Надсвести по читав дан сам био у пуној Концентрацији али сам и поред тога био свестан да ми је Концентрација слаба. Тада још нисам знао зашто. Иако ми је Ментална Празнина тада била буквално беспрекорна и иако сам се упорно упињао да даљим усавршавањем Менталне Празнине појачам Концентрацију, био сам непосредно свестан да без обзира на било какво упињање, Концентрација не може да ми постане јача. Шта све нисам радио да помоћу Менталне Празнине појачам Концентрацију, али није вредело. Неко ће се зачудити и упитати зашто бих ја појачавао Концентрацију ако ми је Ментална Празнина била беспрекорна и зар беспрекорна Ментална Празнина не претпоставља јаку Концентрацију. То може питати само онај ко никад није вежбао или ко је и поред тога што вежба на тако ниском нивоу да не може да разуме да Ментална Празнина у себи не садржи снагу, јачину, односно оно што бих ја сада назвао Енергијска Моћ и да беспрекорна Ментална Празнина не претпоставља јаку већ постојану и прецизну Концентрацију. А Духовна или Ментална снага или Моћ до које доводи беспрекорна Ментална Празнина се не базира на снази или јачини Концентрације, односно Менталне Празнине, него баш обрнуто на њеној прозирности, а ако у свему томе постоји нека директна снага или јачина, онда је то снага Воље да се таква Концентрација постојано одржава. Када се то има у виду онда постаје јасно зашто сам у стању беспрекорне Менталне Празнине или на врхунцу Менталне Надсвести имао непосредну Свест о томе да ми је концентрација слаба и да ни најупорнијим вежбањем Менталне Празнине не могу да је ојачам. Тада нисам знао зашто је то тако, али та енергијска немоћ и подсвесна потреба за Енергијском Моћи ме је одвукла од Менталне Празнине. После су дошла осећања, са њима осећај енергије, а са тим осећајем, нешто касније и Енергијска Концентрација. Тек сам тада схватио зашто ми се испред даљег усавршавања (јачања) Концентрације помоћу Менталне Празнине испречио зид и зашто сам морао да се вратим назад како бих ухватио залет да га прескочим. Од тренутка када сам почео да увежбавам Енергијску Концентрацију и од како сам постао свестан зашто је Ментална Концентрација и на свом врхунцу била онако немоћна и слаба, прошло је више од годину дана. Зато када сада покушавам да вежбањем Концентрацију учиним јачом, снажнијом и моћнијом, осећам како су начини тог појачања разноврсни и како су могућности које притајене леже у мени огромне. То иде све дотле да се понекад када седнем да медитирам осећам као угашени вулкан који се управо спрема да поново проради и да сву ону течну ватру коју држи потиснуту у себи ослободи, дозвољавајући јој да несметано кључа у његовој унутрашњости, да би, ако та енергија постане велика, прелила најчвршћи гребен вулкана и постала делатна и у његовој спољашњости.
ЕНЕРИЈСКА СТАЊА СВЕСТИ
Када из обичног душевног стања вежбањем доспем у неко Енергијско Стање, онда о њему углавном имам само осећајну Свест. Тада ми је тешко да нешто напишем о том стању. Али када у Енергијско Стање доспем из Духовног стања онда је много лакше за то стање наћи одговарајуће појмове, пошто се тада о том стању има више интуитивна, него осећајна Свест. Другим речима из интуитивне Свести је много лакше доћи до адекватних појмова него из осећајне свести.
6. I ’87. – За учвршћивање Енергијске Свести је од великог значаја одржање Свести на различитости поларитета. Нарочито у жижи Свести треба држати различитост поларитета свог тела у односу на поларитет Космоса и поларитет Земље, укључујући и различитост у поларитету разних страна Света. Тада се у Свести има циркуларна повезаност супротних поларитета, тако да се своје тело доживљава као проводник између Неба и Земље, при чему плус треба увек да буде у споју са минусом, а минус са плусом. Тај однос је скоро у целини природно подешен. Једино треба свесно да се води рачуна да предњи део тела што више и што чешће буде окренут ка Северу, пошто је Север плус, а предњи део тела минус. Када се у свести има та повезаност онда треба осестити проток енергије из плуса у минус, и из минуса у плус.
5. II ’87. – Поенергеисање Свести може да се постигне одједном, у виду директног успостављања Енергијске Свести, а може да се врши и постепено, односно парцијелно, при чему се не доживљава све као енергија већ само неки делови стварности. У другом случају се има Свест о материјалности света, али тако да то не смета да се неки изабрани део материје доживљава као енергија. Да доживи неку материју као енергију не може онај ко нема развијен осећај своје биоенергије.
16. II ’87. – Менталана Пунина може и да се ослобађа, а не само да се учвршћује – као да се чврстина концентрације сама пробија након лагодног отпуштања кочница, унутрашњих стега које гуше спонтано избијање Менталне Пунине.
ЕНЕРГИЈСКА СТАЊА СВЕСТИ – ПРАКСА
29. I ’86. – Услед чврсте, али непродируће концентрације, у глави може да се осети испуњено надимање које много обећава.
• Приликом стезања концентрације, може да се добије осећај као да су две “мисли“ краци неких живих кљешта којима се нешто стеже.
12. X ’86. – Када вежбач има активирано памћење, онда вежбање медитације има нарочити квалитет. Тада вежбач не пролази само кроз разна ментална и енергијска стања као када је био без активираног памћења, него од почетка медитације и на даље све више и дубље продире у Енергијску густину Менталне Пунине. Тада вежбач постепено све више и више осваја набијеност Менталном Пунином, тако да га никакав ментални импулс не може скренути и одвући од Менталне Пунине. Пошто Ментална Пунина у току вежбања све више господари Свешћу, услед њене чврстине и стабилности, нека непланирана и непожељна мисао не може ни да је разблажи, а камоли да је истисне. Да нема активираног памћења то непрекидно надовезујуће учвршћивање у току вежбања не би било могуће, него би се дошло до једног нивоа, па би се кренуло из почетка или ка неком сасвим различитом циљу. Уз активирано памћење, све оно што се у току вежбања оствари, служи као чврст темељ за наредну надоградњу.
30. X ’86. – Уз Менталну Пунину треба да иде и ментално стезање, односно напињање или упињање да се Енергијски испуњеном концентрацијом постигне што већа продорност (телекинеза) или што јаче укљештење, пресовање на уском простору. Тим Менталним стезањем се постиже вибрирање, односно благо пулсирајуће осциловање горњег дела тела.
29. XI ’86. – Да би се у трећем оку осетило усмерено и учвршћено избијање енергије потребно је на њега се концентрисати из унутрашњости чела, а не са спољашње стране чела.
ОДНОС ДУХА , ДУШЕ И ЕНЕРГИЈЕ
X ’87. – Ако је Етерична аура везана за подсвест, Ментална за Свест и Самосвест, а Магијска (Сприритуална) за Надсвест, онда постаје нејасно у каквом су односу Душа, Дух и енергија према подсвести, Свести и Надсвести или према Етеричној, Менталној и Магијској (Спиритуалној) Аури. Рецимо, да ли душа може имати елементе Самосвести и Надсвести, или да ли Дух може бити и подсвестан, или да ли енергија може бити Надсвесна. Следећа питања су да ли је Душа исто што и емоционална Аура, или међу њима има и разлике; да ли је Дух исто што и Ментална аура или је Дух обухватнији од Менталне Ауре; да ли у Спиритуалној Аури има елемената Душе или Духа или у тој Аури има само чисте енергије. На крају се поставља питање зар те Ауре, с једне, не стоје према Души и Духу с друге стране као што се сланост мора односи према његовом плаветнилу. Додуше, море није плаво зато што је слано, али су сланост и плаветнило само два различита доживљаја једног истог. Можда су Ауре, са једне, и Душа и Дух, с друге стране, само два различлита начина доживљавања једног истог у нама, можда су само различити називи за то исто, а можда међу њима постоји танана квалитативна разлика. Између подсвести, Свести, Самосвести и Надсвести с једне, и Ауре или Душе и Духа с друге стране постоји очигледна функционална разлика. Рецимо, занимљиво је то да када је Свест празна ментално тело (Аура) и Дух постају најделотворнији, снажно се приближавајући Менталној Надсвести. А када је подсвест најактивнија Етерична Аура постаје употпуњена и здрава, Душа постаје задовољна, док Самосвест и Надсвест, с једне, и Ментална Аура и Дух, с друге стране, испаштају због тога. Мораћу мало дубље да уђем у функционалну везу тих унутрашњих димензија људског бића, као што сам некад трагао за функционалном везом између Духовно-Душевних Функција, односно између Мисаоности, Воље, Концентрације, Интуиције, Маштовитости, Памћења и Осећајности. Људско биће има седам Духовно-Душевних Функција и девет унутрашњих димензија (Подсвест, Свест, Самосвест, Надсвест, Душа, Дух, Етерична Аура, Ментална Аура и Спиритуална или Магијска аура). Тих девет унутрашњих димензија се могу свести на три: Душа (Подсвест, Етерична Аура), Дух (Свест, Самосвест, Ментална Надсвест, Ментална аура) и Енергија (све Ауре и Енергијска Надсвест). Из овога се види да између унутрашњих димензија постоји прожимање без кога не би било јединства људског бића.
БИОЕНЕГИЈА, ЕНЕРГИЈА, АУРА
25. X ’84. – Љубав може да стимулише, активира биоeнергију лечења.
3. I ’85. – Суштина магике је у реткости испољавања посебних ментално-енергијских моћи, или у неоткривености многих функција мозга.
6. I ’85. – Лековиту биоенергију могу да активирају и љубав и концентрација. Убојиту енергију не активира љубав.
10. I ’85. – Самоувереност је расветљеност једноставности чина који се сматра чудесним. Искрено веровање у лакоћу извођења ослобађа способност која је неопходна за успех. Ко доживи једноставност начина активирања Биоенергије при исцељивању бола, не може бити сумњичав према својим способностима, пошто зна да се те способности врло лако и брзо могу активирати чак и спонтано, без великих напора и припрема.
25. VI ’85. – Брзина и квалитет учења и увежбавања активирања Биоенергије зависи подједнако и од ученика и од учитеља. Ако ученик нема нарочиту моћ да прецизно испуњава све задатке и да без двоумљења издржи све напоре и ако учитељ не може да својим јасним и чврстим примером извуче из ученика максимум, непрекидно и немилосрдно кротећи у њему све подсвесне импулсе и амбициозно га водећи из вежбе у вежбу, у којима свако од неопходних стања може да се постигне посебно или у њиховом целовитом споју, онда увежбавање може да се отегне или чак да прерасте у безуспешно надање. Али, ако ти услови постоје и ако су ученик и учитељ повезани јединственом тежњом да се оствари успех, онда након свакодневног интензивног вежбања, први резултати, у виду успешно изведене терапије могу да се покажу и после недељу дана. То је доказ да Биоенергија није мистерија него поклон чију судбину природа препушта појединачној Вољи и Концентрацији. Мало је оних чија Биоенергија може да се активира без строго увежбане Воље и Концентрације. Остали, који верују да су им наведене способности позамашне, морају наћи учитеља и почети са вежбањем.
Ученика који у вежбама дисања држањем длана на свом стомаку осети да му длан на оном месту где се спаја са стомаком и где је усмерена његова Концентрација бриди, треба одмах бацити у ватру лечења. Јер покушавајући да лечи драге особе може брже напредовати него самосталним, али недовољно мотивисаним упињањем да свој Дух доведе у Биоенергијско стање.
Зар има узвишеније радости од сазнања да многи телесни, а са њима и душевни болови, могу бити отклоњени или ублажени властитим напором вашег духовног ученика. Учитељ је посвећен свом ученику само онда када сву своју упорност и умешност улаже да би од ученика створио савршенију личност него што је он сам. Тек када у томе успе он ће бити сигуран да није губио време.
ЕНЕРГИСКА НАДСВЕСТ
29. VIII ’89. – Када се улази у Енергијску Медитацију, напушта се спољни свет и улази се у свет прво своје, а затим и у свет околне енергије. У енергијској медитацији Свест не мора све време бити у Празнини. То не значи да треба сваки час мењати Енергијска стања Свести или тела, већ значи да је свест у Енергијској Медитацији висински водич и ослонац. Осим када се вежба Енергијска Празнина, па се бришу сви садржаји Свести осим чисте енергије коју производи Свест (у ствари сама Свест је та енергија), Свест у Енергијској Медитацији јесте ослонац у том смислу што по изласку из неког Енергијског Стања, Свест служи као потпора да се не пређе у неко обично душевно стање, а водич у том смислу што ту кратку паузу користи да пронађе усмерење ка новом Енергијском Стању. И не само то. Свест у Енергијској Концентрацији може и да мисли. Али не да размишља о нечему што не зна, већ да помоћу мисли издаје неке менталне наредбе које се директно извршавају у енергијској структури тела или Свести. Та ритуална употреба мисли се зове Ментално-Енергијска Афирмација или Наредба, и она у стању дубоке Енергијске Медитације има велику моћ трансформације енергије. Што је Енергијска Медитација дубља и моћ мисаоног програмирања трансформације енергије је већа. На тај начин се ефикасно могу програмирати све чакре да се напајају позитивно-корисном енергијом из оквира Космичке енергије све док траје медитација, тако да се даље тај процес одвија несвесно, а да се свесно вежба нешто друго, рецимо фиксација Концентрације на тан-тиен. Тако се усавршава Енергијска Надсвест.
11. X ’89. – Синтетичка Концентрација је концентрација која истовремено држи фиксацију Свести на више места у телу која имају одређени значај. То је концентрација Проширене Свести. Тако сам јуче у медитацији искушавајући Концентрацију на Муладхару, па Концентрацију на Тан-тиен па Концентрацију на пупак, осетио да могу да фиксирам свест на сва три места одједном, јер су сва у истој области тела, тако да ми се то указало као најбоље решење дилеме на које место да „залепим“ свест. Додуше, у почетку свест мало шета од једног места до другог, али после извесног времена може да се створи стабилна концентрација на сва три места, као на три тачке невидљивог троугла.
ИСЦЕЉИВАЊЕ БИОЕНЕРГИЈОМ
03. V. 85 Предамном се отварају две велике могућности. Једна је лечење, а друга деловање на материју без додира. Не бих се затварао ни за једну од тих могућности, али чини ми се да ме тренутно лечење више може опседнути од друге могућности, која је делотворна и атрактивна, али за мене још недовољно сврховита.
9. VIII ’85. – Откако сам почео да тренирам Уечи Рју често сам слушао како људи са страхопоштавањем говоре о онима који су после много година вежбања успели да осете своју Биоенергију. Због тог лаичког поистовећивања Чиа са изузетном натприродном моћи, нисам никад ни очекивао да бих могао доћи до те фамозне енергије. Међутим, вежбајући упорно и интензивно, посветивши се томе читавим Духом и телом ипак сам, не само почео да је осећам него почео да лечим људе око себе. До сада сам имао око стотинак ситних терапија (главобоља, зубобоља, спондилоза, повреда носа, болови у рамену, у леђима, прстима и увету, слаба циркулација у ногама, синуси). Поуке из тих терапија, које би користиле ономе ко хоће да се усавршава у вештини лечења Биоенергијом ћу писати у другој свесци.
6. X ’85. – Само четири пута сам пробао да без употребе руку, дакле снагом концентрације делујем на нечији бол на извесној удаљености (0,5 – 1,5 метар). Увек је била иста особа. Први пут га је болела глава. После терапије је рекао да је осетио неки притисак на челу или као да му је нешто залепљено за део чела – баш ту га је додиривала моја Концентрација која се мењала из Екранског погледа, помоћу кога се место на коме се налази моја глава спаја у неком Концентрацијом скраћеном простору са местом на коме се налази његово чело, у јасан поглед помоћу кога се моја Свест поистовећује са његовим челом, губећи своју стварну локацију у мојој глави. Други пут га је болео желудац. После терапије није осећао бол, али је на том месту осећао као да има металну куглицу и осећао је мучнину. Тај осећај металног предмета подсећа на један осећај из треће терапије, када га је болело грло. Тада је осећао као да му се забола нека цев у грло, која му је остала још неко време после терапије. Прва три пута сам покушао лечење мислима на дистанци из чистог осећаја моћи. Наиме, сва три пута сам осећао јаку Концентрацију, те сам неплански и необавезно хтео да се опробам и у томе. Међутим, када сам чуо од њега шта је осећао за време тих терапија, почео сам озбиљније о томе да размишљам. Зато сам четврти пут радио плански са циљем да проверим истинитост његових претходних изјава. Тада је имао проблеме са носем и са грлом. Нисам му рекао како ћу да се сконцентришем. Стао сам на метар и по од њега и рекао му да се опусти и да проба да осети нешто необично. Два пута сам мењао Концентрацију и оба пута сам га пре промене известио да ћу сада да се сконцентришем на други начин. У првом делу сам се сконцентрисао само на његов нос, у другом на читаво његово тело и у трећем опет на нос. У почетку ми се чинило да је предалеко и да ми та даљина ремети Концентрацију. Али када се Концентрација једном залепила за његов нос, онда је та раздаљина изгледала незнатна као и раније, када сам био око пола метра од њега. Када је сео рекао је да је осетио много тога и да није сигуран да ће се свега сетити. Рекао је како је у првом делу осећао врућину од стопала па до колена (то није било од мене) и како му је у нос ушла нека сила која му гура и отклања слуз тако да му је нос постао чистији и отворенији. У другом делу му се тај осећај још мало задржао али је почео у грлу да осећа неки притисак. Каже да је у устима имао неку напетост или неку чудну смесу од које му се чинило да му испуњава читав простор од зуба до ждрела. Објашњење може бити двоструко: 1) могуће је да је очекивао да ћу се, када сам рекао да ћу да променим Концентрацију, сада концентрисати на његово грло, јер сам знао да осим са носем, има проблема и са грлом и јер смо то пробали пре неки дан, тако да је сам произвео те осећаје; 2) а могуће је да сам то ја произвео јер иако сам се сконцентрисао на Ауру читавог његовог тела, центар мог Екранског погледа је био уперен тачно у његова уста. Постоји и треће објашњење да је томе допринела и његова, али и моја Концентрација. Док је осећао то у грлу, нос му се опет напунио слинама. У току терапије сам и сам то приметио тако да сам му рекао да ћу поново променити Концентрацију, наиме опет сам је усмерио на његов нос и опет му се нос прочистио. Дакле, закључак је да су први и трећи део терапије дали повољне резултате, а други део неповољне, односно збуњујуће. Кад сам му рекао да се нешто од онога што је он рекао поклапа са оним што сам радио а нешто не, онда сам му рекао да сам се у другом делу сконцентрисао на читаво његово тело, а не на грло. Онда се он присетио да је осећао као да су његове длаке на рукама биле усмерене ка мени, а пред крај трећег дела терапије је осећао као да га нека сила привлачи ка мени тако да је морао да се отргне јер је почео превише да се нагиње напред ка мени. Тада сам имао стварно јаку концентрацију, а оно што сам чуо од њега је само мали подстрек да треба почети са бављењем деловања путем сконцентрисаних мисли на болесна места на телу или на материјалне предмете који су на извесној удаљености. За сада је изузетно значајан путоказ његово сведочанство да Ментална Енергија колико толико може да делује на даљину.