АСТРОЛОГИЈА ДУХА
УВОД (део )
Астролошка школа коју сам похадјао је помало езотерична. Учитељ те школе, Мирослав Миловановић, не воли публицитет, не инсистира на масовности. Више воли праве ученике, па чак и ако их је мање. Зато и практикује рад у малим групама, од пет до десет ученика, да би свакоме понаособ могао да се посвети, кроз анализу његове наталне карте.
Као предавач има своје групе не само у Београду него и у Грчкој, у Солуну,где је кроз сарадњу са тамошњим колегама развио синтезу филозофско-дијалектичког и митолошког приступа темељним питањима астрологије, односно астролошким Принципима, Планетама. Томе је придодао и нумеролошка знања о езотеричном значењу бројева за сваки астролошки Принцип.
Филозофија и митологија су у Античкој Грчкој били раздвојени баш зато што се филозофско мишљење развијало насупрот митолошкој сликовитој, представној свести. Стари Грчки филозофи нису имали појам КОЛЕКТИВНО НЕСВЕСНОГ, тако да нису ни могли знати да Грчки митови нису пуко маштарење њихових приглупих и примитивних предака, него да су настали као дар колективно несвесног неким даровитим појединцима који су успели да дешифрују те тајанствене поруке са Неба, о квалитету и међусобним односима Планетарних Интелигенција. Велики Грчки мислиоци су сматрали да су ти митови приче за малу децу и да се тајна Космоса може открити и изразити само путем мисли. Не само да нису имали поверења у слике и симболе, него су сматрали да то води у заблуду и лаж.
Медјутим, они који су Планетама давали имена по јунацима Грчких митова су изгледа имали више поверења у истинитост садржине самих митова. Астролошка школа кроз коју сам пролазио је с једне стране доказивала истиниту везу назива Планета са догађајима из Грчке митологије, а с друге стране је као основну осу, око које се све остало тумачење вртело, узело главни филозофски принцип – дијалектичку везу и међузависност супротности, измедју Сунца и Урана, Месеца и Сатурна, Јупитера и Меркура, Марса и Венере, при чему је Нептун био тајна врхунске синтезе измедју свих тих парова супротности. Да није било тако филозофски озбиљно утемељене доктрине о значењу, смислу о повезаности између Планета, у тој школи вероватно не бих ни остао до краја. Обука је са извесним паузама трајала око две године и то је било довољно да будем инициран у једну изузетно вредну, древну науку, која је од Египта, преко Грчке духовности и мог учитеља дошла до мене. Медјутим, није ми се допадало што се у тој школи превише инсистира на објективном утицају Планета, док се о техникама Индијских астролога да свесно утичу на квалитет, врсту и снагу утицаја Планета, говори са подсмехом, као о нечему што је малтене немогуће. Када сам се касније упознао и са тим Индијскијм техникама трансформације енергије Планета, уверио сам се да су оне логичне и зато вероватно делотворне, али да су некако просте, да их може применити свако, јер се углавном користе материјалне супстанце, боје и звукови и да зато то уопште не спада у оно што је најузвишеније, у Духовну Астрологију. Тако је постало јасно да је мој задатак да људима обелоданим те духовне тајне астрологије. При томе ни у једном тренутку нисам имао дилему да ли то треба изнети у јавност, пред људе који су не само непосвећени, него већином и неупућени у неке духовне праксе и сложена духовна искуства која проистичу из тих дугогодишњих или вешедеценијских пракси. Знања и искуства која су ту изнешена никако не могу да се злоупотребе, и то је оно главно. Колико ће ко схватити, и коме ће шта од тога користити, то зависи од његовог нивоа духовног развоја и његове личне карме. Моје је да оно што сам добио или заслужио не држим само за себе, већ да ту Уранску креативност, оригиналност вратим тамо где јој је место, у Уранску колективну свест. Тек тако ток те позитивне карме може бити заокружен.
