ЕЗОТЕРИЈСКИ КОРЕН ФИЛОЗОФИЈЕ
Предговор
Филозофија се погрешно оформила као теоријска делатност; као теорија ради теорије, што је био Аристотелов идеал. Међутим, филозофија није почела од Аристотела, него од Питагоре. Питагора је осмислио појам „филозофија“, што значи „љубав према мудрости“. Он је обишао читав Медитеран како би учио о тој мудрости, и говорио је да се ка таквој мудрости може само тежити, и да се њен идеал не може никад достићи. У Питагорином братству је била важна и духовна пракса, а не само теорија. Питагора је имао шири круг ученика, али је за оне обдареније имао езотерична учења која су била само за посвећене. По угледу на Питагору, и Платон је у својој Академији, имао обуку духовних пракси, али и он је та тајна учења преносио само усмено, изабраном кругу ученика. Та два езотеријска круга, Питагорин и Платонов, прави су корен филозофије, и то може да открије само онај ко се и сам бави духовним праксама.
Смисао ове књиге јесте да се критички осветли теоријска филозофија од Аристотела до Хегела, управо из перспективе духовно-практичне филозофије. Такозвана филозофија после Хегела није достојна ове критике, тако да ће бити изостављена.
Књига је писана 2003.године,када сам након ватреног крштења 2000.године освојио искуство Бога. Не само да Бог постоји, него и како функционише. Након двадест година скоро непрекидне медитативне свести,која се тако уздигла до Надсвести и после неколико година мистичних доживљаја, није било тешко јасно видети све добре и лоше стране великих филозофа.
